The Mysterious Universe

by James Hopwood Jeans

Originating from the Rede Lecture delivered at the University of Cambridge in November 1930, this book is based upon the conviction that the teachings and findings of astronomy and physical science are destined to produce an immense change on our outlook on the universe as a whole, and on views about the significance of human life. The author contends that the questions at issue are ultimately one for philosophical discussion, but that before philosophers can speak, science should present ascertained facts and provisional hypotheses. The book is therefore written with these thoughts in mind while broadly presenting the fundamental physical ideas and findings relevant for a wider philosophical inquiry.

Genres: Science, Philosophy, Nonfiction, Physics

Paperback

First published January 1, 1930

About the author

Sir James Hopwood Jeans (11 de septiembre de 1877, Ormskirk, Lancashire – 16 de septiembre de 1946, Dorking, Surrey) fue un físico, astrónomo y matemático británico.

Recibió su educación en el Merchant Taylors' School, Northwood y el Trinity College de Cambridge. Acabó en segundo puesto en la universidad en el Tripos (un reconocimiento de la Universidad de Cambridge) de 1898. Enseñó en esa misma universidad hasta que se trasladó para impartir clases en la Universidad de Princeton en 1904 como profesor de matemática aplicada. Volvió a Cambridge en 1910.
Hizo contribuciones importantes en muchas áreas de la física, incluyendo la teoría cuántica, la teoría de la radiación y la evolución estelar. Su análisis de los cuerpos en rotación le llevó a concluir que la teoría de Pierre-Simon Laplace de que el sistema solar se formó a partir de una nube de gas era errónea. En su lugar propuso que los planetas al principio se condensaron a partir de material retirado del sol por una hipotética colisión con otra estrella. Esta teoría no se acepta hoy en día.
Jeans, junto con Arthur Eddington, es el pionero de la excelencia británica en cosmología, que ha perdurado hasta el día de hoy. Fue el primero en proponer una teoría del estado estacionario basada en la hipótesis de la creación continua de materia en el universo. Esta teoría se demostró falsa con el descubrimiento de la radiación de fondo de microondas, que se interpretó como la “firma” del Big Bang.
Su reputación científica se basa en las monografías The Dynamical Theory of Gases (1904), Theoretical Mechanics (1906), y Mathematical Theory of Electricity and Magnetism (1908). Tras retirarse en 1929, escribió varios libros de divulgación científica: The Stars in Their Courses (1931), The Universe Around Us, Through Space and Time (1934), The New Background of Science (1933), y The Mysterious Universe. Estos libros le reportaron popularidad como divulgador de los descubrimientos científicos de su época, especialmente en los campos de la relatividad y la cosmología.
También escribió el libro "Physics and Philosophy" (1943) donde explora los diferentes puntos de vista de la realidad desde dos perspectivas diferentes: ciencia y filosofía.
Se casó dos veces, primero con la poetisa estadounidense Charlotte Mitchell en 1907, que falleció en 1934, y posteriormente con la organista y arpista austríaca Suzanne Hock (más conocida como Susi Jeans) en 1935.
En la Merchant Taylors' School hay una beca James Jeans Academic para el candidato a los exámenes de entrada que consiga resultados excepcionales en todas las asignaturas, principalmente en matemática y ciencias.

Reviews

[Mohamed · Rating 5 out of 5]

جميلة جداً تجربة قراءة كتاب تبسيط مفاهيم فيزيائية من الثلاثينات خصوصاً بعد 90 سنة من التطورات ومفاهمينا
التي تغيرت تماماً عن ذلك الوقت عن الكون والفلك. ولكن هذا الكتاب وثير
ترجمه أحد أعظم فلكيي القرن العشرين وترجمه أحد أهم اساتذة الفيزياء فى المولود الجديد أنذاك جامعة القاهرة عندما كانت جامعة عريقة.
ومن راجع وأشرف علي هذا العمل هو الدكتور علي مصطفي مشرفة أول عميد مصري لكلية العلماء وأول فيزيائي نظري مصري علي مستوي عالمي.

[John J · Rating 4 out of 5]

A window into the mind of a true genius

"The Mysterious Universe" is based on lectures dating back to 1930. That was a time when true geniuses roamed the halls of academia, and James Jeans was one of them. Some of the statements made by Jeans seem rather quaint, in light of 21st century science. Here are some examples: 1) Helium is comprised of four protons and four electrons (the neutron had not yet been discovered). 2) The stars are trillions (not billions) of years old, and presently weigh but a small fraction of their original mass. 3) The cores of stars generate heat by annihilating atoms of hydrogen and converting their mass directly into energy (nuclear fusion was not yet well understood). 3) Cosmic rays consist of photons created from the annihilation of hydrogen atoms (cosmic rays are in fact high-energy particles of matter, mainly protons).

Despite such knowledge gaps, which certainly weren't Jeans' fault, having been born too early, he was a true intellectual giant. He was one of the main proponents of idealism, which proposes that space, time, matter and energy are mathematical abstractions and that reality is the product of a mathematical universal mind. Similar proposals have been made by proponents of a universe based on information, including John Archibald Wheeler (it from bit). Jeans' concluding remark was that the universe seems to be a great thought rather than a machine.

I consider "The Mysterious Universe" a must read. The only criticism I have of the Kiindle version of this book is that some of the figures that are referenced in the text seem to be missing. Otherwise I would have given it five stars.

[Michelle Curie · Rating 2 out of 5]

A brief look at where space science was at in the 1930s. Not an easy read for non-scientists, but easy enough to leave you with a sense of modesty, because it makes you realise how far we've come in those past ninety years.



The Mysterious Universe is a collection of transcriptions of lectures the physicist James Hopwood Jeans delivered at the University of Cambridge in November 1930. There are five in total, dealing with how our universe came into existence, matter and radiation, the relativity theory amongst other subjects.

I enjoyed how he combined mathematics with space science. There's a great interdisciplinary quality to this, as Jeans shows how all our knowledge is connected. He makes the statement that what we find out there in space should be considered by philosophers, but that before they do, scientists should make the new knowledge more accessible and work on a few proposals and hypothesis.

Similarly to his other book Physics and Philosophy, this is mostly outdated and should rather be regarded to as a history lesson. I read these books being fully aware that I need to take the information delivered with a salt of grain, as they're far from up-to-date, but I think confronting yourself with texts like these helps not taking our knowledge for granted and heightening your awareness now things we take as fact are in fact ever-developing and potentially fallible. So yes, he might get the time wrong for which stars have existed, he might not have properly understood cosmic rays, but it's for the ever curious such as Jeans himself that we know everything we do today!

[ولاء شكري · Rating 1 out of 5]

قيل فى بدايته أنه مبسط .. لكن يوجد أجزاء لم أستطع فهمها، وأرى أنه مناسب أكثر للمتخصصين فى الفيزياء والميكانيكا ..

[Aleksandar Janjic · Rating 5 out of 5]

Ова књига је вјероватно један од првих изданака онога што би наш народ данас назвао популарном науком - написана је 1930. године, читавих пола вијека прије него што је Карл Саган објавио свој легендарни Космос, који нисам читао али сам зато гледао истоимену серију!

Како ова књига функционише објаснио је сам аутор у предговору, па би било глупо да ја сад ту нешто филозофирам и лапрдам кад могу лијепо да цитирам образованијег и паметнијег човјека:

"There is a widespread conviction that the new teachings of astronomy and physical science are destined to produce an immense change on our outlook on the universe as a whole, and on our views as to the significance of human life. The question at issue is ultimately one for philosophic discussion, but before the philosophers have a right to speak, science ought first to be asked to tell all she can as to ascertained facts and provisional hypotheses. Then, and then only, may discussion legitimately pass into the realms of philosophy."

Incidentally, није тешко примијетити да овај пасус изгледа као да је написан да би нервирао сцијентисте ("шта??!?!? филозофија?!?!?!? шта то има да се пита?!?! то лапрдање! биж ми сочију!!!111") и, у нешто мањој мјери, филозофе. Међутим, кад дођемо до краја књиге, постаје кристално јасно да је Џејмс Џинс комплетну књигу написао да би нервирао Атеисте Србије, и то цијелих осамдесет година прије њиховог оснивања!

Be that as it may, структура књиге прати аутлајн из овог пасуса из предговора. Састављена је из пет поглавља, од којих се у прва четири излажу релевантни појмови из физике, астрономије и повремено неких других наука, док је шлаг на торти посљедње поглавље, у коме се Џинс упушта у поменуто филозофирање. Мислим да још од Поове Еуреке нисам читао овако занимљиво и атрактивно филозофско промишљање о свемиру и Суштини Свега и то тешко да ће се поновити у скорије вријеме (осим ако опет не посегнем за неком књигом старом осамдесет, сто или више година), пошто данас популарну науку углавном пишу умишљени гњаватори са забрињавајућим недостатком маште (и, злобници би рекли, научних радова).

Прва четири поглавља, даклем, баве се уобичајеним стварима које и данас можете да прочитате по литератури, значи оно типа енергија, теорија релативности, таласи, двојна природа свјетлости, атоми, молекули, електрони, космичка радијација итд. итд. итд. Због старости књиге неминовно је да са научне стране има одређених недостатака (нпр. у то вријеме се још није знало за неутрон), али, прво, ко се слабо разумије у материју (као нпр. ја) ионако ће слабо шта од тога да примијети, а као друго, то ни на који начин не утиче негативно на оно главно, а то је размишљање из посљедњег поглавља. С друге пак стране, предност свега тога је што нисам морао по петстомилионити пут да читам/слушам о Гамову, Пензијасу и Вилсону и сличним ликовима. Напоменуо бих да се овде налази врло лијепо објашњење (са сликом!) Мајклсон-Морлијевог експеримента, које је коначно отклонило све моје недоумице у вези са функционисањем самог експеримента, мада имам малецку замјерку на објашњење значења његовог резултата - и даље нисам увјерен зашто из тог експеримента не слиједи да је Земља центар свемира, а да се све остало врти око ње.

Као и други аутори који су га наслиједили, Џинс користи обиље примјера из свакодневног љуцког живота да би илустровао концепте о којима говори и примјери су му углавном спот-он, рецимо дивна илустрација вишедимензионалног простора са црвићима и кишом. Можда и основна поента ова прва четири поглавља јесте објашњење зашто механичко тумачење свемира као огромне машине не функционише.

Е, ондак у петом поглављу слиједи канта воде посред фаце Лоренсу Краусу, Карлу Сагану, Нилу деТрави Тајсону, Ричарду Докинсу и њиховим сцијентистичким минионима (ако већ нису успјели да тејкују хинт из предговора). Наиме, Џинс, резонујући првенствено на основу примјенљивости на појаве у природи комплексних и врло апстрактних математичких појмова, долази до закључка да је свемир заправо МИСАО једног веееееликог универзалног ума и да математика представља језик којим тај ум комуницира с нама, као што бисмо ми управо преко математике покушали да успоставимо контакт с Марсовцима (имајте на уму још једном да је књига написана 1930., дакле прије 2. свјетског рата и прије промјене парадигме - данас би се евентуални контакт с поменутим Марсовцима успоставио вјероватно тако што би Американци констатовали да се код њих крше права разноразних мањинских група и онда им донијели ДЕМОКРАТИЈУ). Поред тога, Џинс је апсолутно увјерен да је свемир (просторно) ограничен и да је имао свој почетак у времену и ја морам признати да се разњежим сваки пут кад прочитам нешто тако дивно, иако би то требало да је очигледно сваком нормалном човјеку.

Пошто страхујем да сам можда својим невјештим "објашњењима" успио да упропастим сваки смисао књиге, још једном ћу да посегнем за цитатима, овог пута неколико њих из посљедњег поглавља:

"The essential fact is simply that all the pictures which science now draws of nature, and which alone seem capable of according with observational fact, are mathematical pictures."

"So true is it that no one except a mathematician need ever hope fully to understand those branches of science which try to unravel the fundamental nature of the universe - the theory of relativity, the theory of quanta and the wave-mechanics." (обратите овде пажњу на недостатак мрског оксфордског зареза!)

"If all this is so, then the universe can be best pictured, although still very imperfectly and inadequately, as consisting of pure thought, the thought of what, for want of a wider word, we must describe as a mathematical thinker."

(дио једног од мојих омиљених пасуса) "The man who does not play chess says: 'A piece of white wood, carved to look rather like a horse's head stuck on a pedestal, was taken from the bottom square next but one to the right-hand corner and moved to...' and so on. The chess player says: 'White: Kt to KB3' and his account not only explains the move fully and briefly, but also relates it to a larger scheme of things."

Хтио сам да цитирам још једну аналогију са сликаром и платном, али биће да сам је сањао јер сад не могу нигдје да је нађем (говори, отприлике, да не можемо ништа сазнати о сликару ако смо унутар слике и крећемо се према њеном рубу). У сваком случају, сад летим да испратим крај утакмице између Индијане и Кливленда, а ово је изванредна књига коју би требало да прочита свако ко планира да у животу прочита бар једну књигу.

[Ahmed Hassan · Rating 3 out of 5]

أخيرررررا خلص 😂🤷‍♂️

تكاسلت فيه كتير الحقيقة وخدت راحتي جدااا 😂

وحاسس إن الجملة الأخيرة في الكتاب عبرت بشكل أفضل عن محتوى الكتاب:

" ومهما أكبرنا من شأن ما وصلنا إليه، فإننا لا نستطيع أن ندعي أننا قد تبينا اكثر من بريق ضئيل؛ وقد لا يكون هذا البريق كله إلا وهمًا وخداعًا، لأننا لم نستطع أن نلمح منه شيئًا إلا بعد أن أجهدنا عيوننا في التطلع إليه، وبذلك لا يكون أهم ما نريد أن نقرره هو أن لدى علم اليوم أحكامًا يصدرها، بل يجب أن يكون ما نقرره أن من واجب العلم أن يمتنع عن إصدار الأحكام، ذلك أن نهر المعرفة كثيرًا ما ألتوى على نفسه. "

[Moneva Van-Vooren · Rating 4 out of 5]

Intersting musings

It will largely depend on the position from where you are approaching this material. If you never give the nature of our universe any thought, this book may make you feel confused and slightly irritated. The author is philosophizing about the most recent scientific explorations in modern physics. He is starting out with the philosophical idea of humans, living in a cave, from where they can see shadows, dancing on the wall from the light coming from the outside of the cave. The humans interpret the figures they see as best they can, using their imagination. Since they have never left the cave, they cannot be sure whether their imagination gives them correct information. Along comes string theory, and quantum physics. Some of our best physicists are now stating that there is no such thing as matter, there is only energy. And then there is our mind. It is mind who creates matter and time.
I have come to this conclusion, a very long time ago, and my approach was guided along very ancient philosophical precepts. I am a firm believer in inspirational knowledge. What I mean by that is that all knowledge is accessible to any and all of us, without restraint. All we need to do is open our mind to the universe and learn how to listen to its messages.

[Kirk · Rating 3 out of 5]

Beautifully written. About 90 years old, it hasn't been a good popular introduction to astronomy or physics for decades. But it's worth reading for as literature, for its scientific and philosophical modesty, and for its brief history of physics up to 1930.

[Carlos Augusto Méndez Alvarado · Rating 3 out of 5]

Chapter V is the book! And it’s excellent. The previous chapters are mostly information that at the time might have seemed fresh, but nowadays is either old or obsolete. Plus the style feels a bit archaic (as expected).

[Xdw · Rating 2 out of 5]

Physics in the 1930s. Interesting, quaint, and amusing to a scientist. Confusing and misleading to the non-scientist. Be careful.

[Paul Bard · Rating 3 out of 5]

Remarkable mostly because everything Jeans reports has been outdated by new findings since 1930. We have come a long way since then!

The sensawunda makes it a fun read and a quick one too.

[Ahmed Kassem · Rating 5 out of 5]

كتاب لا يشبع منه العقل العاشق للفيزياء والفلسفة ومبحث علاقة العلم بالدين والتفكر في الكون كسبيل للإيمان بالله